Лакота Индијанци прогласили отцепљење од САД
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
| Ми нисмо више грађани Сједињених Америчких Држава и могу нам се придружити сви они који живе на простору који обухвата нашу земљу у деловима пет држава [САД] | ||
—лакотски представник Расел Минс |
Вашингтон, Небраска, Северна Дакота, Јужна Дакота, Монтана, Вајоминг, Београд -- 20, 21 и 22. децембра 2007. године. -- Активисти Лакота Индијанаца су потписали и доставили документ у коме изјављују да се повлаче из договора са Сједињеним Америчким Државама, чиме су формално успоставили независност земље.
"Ми нисмо више грађани Сједињених Америчких Држава и могу нам се придружити сви они који живе на простору који обухвата нашу земљу у деловима пет држава [САД]. Ово је у складу са законима Сједињених Америчких Држава, посебно с чланом шест устава. То је такође у оквирима закона и уговорима прошлим на Бечкој конвенцији, што је на снази у САД и међународној заједници од 1980. године. Ми смо легално ушли у наша права за слободу и независност", рекао је норинарима на прес-конференцији у среду у Вашингтону Расел Минс, активиста за права Северноамеричких Индијанаца.
Активисти су написали формално писмо Министарству унутрашњих послова САД, које је ручно доставила делегација чланова племена, објављујући своје отцепљење. До сада САД нису издале званично саопштење у вези с одлуком народа Лакота.
"[Уговори са САД] су безвредне речи и безвредан папир [и били су] константно кршени у циљу крађе наше културе, наше земље и наше способности да одржавамо свој начин живота", рекли су активисти народа Лакота.
Под декларацијом би народ састављен од људи из Небраске, Северне Дакоте, Монтане, Јужне Дакоте и Вајоминга створио и одржавао своје возачке дозволе и пасоше. Према извештају Франс преса сви станодници који сада живе унутар граница Лакоте моћи ће да наставе да не плаћају порезе све док се не одрекну држављанства САД.
Покушај да се оствари независност почео је 1974. године кад су представници народа Лакота написали своју Декларацију независности, која је урађена по узору на Декларацију независности САД из 1776. године.
Многи уговори које је народ Лакота потписао са САД стари су преко 150 година.
"Имамо 33 уговора са Сједињеним Америчким Државама који нису живи. Они су наставили да нам узимају нашу земљу, нашу воду, нашу децу", рекла је Филис Јанг, која је била једна од особа који је помогао организацију конференције 1977. године у Женеви о правима домородачких народа. Она је данас вођа групе Жене свих црвених нација.
Остали чланови делегације Лакотњана су били Дјуан Мартин Старији и Гери Роуленд. Дјуан Мартин Старији је групе "Друштво јаког срца" (енг. Strong Heart Society). Гари Роњленд је лидер групе "Јахачи великог стопала" ({енг. Big Foot Riders).
Минсова група је из Поркупина, из Јужне Дакоте, у инијанском резервату Пајн Риџ. Минсова група није агенција или део ниједног лакотанског племена, иако се он неуспешно кандидовао за председника племена Оглала Сијукси 2006. године.
Извори
уреди- Faith Bremner „Lakota group pushes for new nation” Argus Leader, December 20, 2007 (енглески)
- „Descendants of Sitting Bull, Crazy Horse break away from US” Agence France-Presse, December 20, 2007 (енглески)
- Mark Frauenfelder „Lakota Natives Withdraw Treaties with U.S.” Boing Boing, December 20, 2007 (енглески)
- „Freedom! Lakota Sioux Indians Declare Sovereign Nation Status” Common Dreams NewsCenter, December 20, 2007 (енглески)
- „Lakota group secedes from U.S.” Rapid City Journal, December 20, 2007 (енглески)
Спољне везе
уреди- Лакотска слобода - званичан сајт.
- Канцеларија за индијанске послове - званичан сајт, агенција Министарства унутрашњих послова САД.