Nafta jeftinija, benzin i dalje skup


12. avgust 2011.
(VOA) - Proteklih meseci, cena sirove nafte zabeležila je najoštriji pad od finansijske krize 2008, a sada stoji na oko 80 dolara po barelu. Šta to znači za potrošače i američku ekonomiju?

autor-Flcelloguy

Amerikanci i dalje čekaju da cene benzina padnu. Ali i ako se to desi, turista iz Evrope, Feliks Braz, veruje da će niže cene kratko trajati: "Naravno, cene će ponovo skočiti jer potražnja širom sveta raste, a rezerve nafte ne rastu, tako da nije teško razumeti da ćemo, pre ili kasnije, imati nestašicu benzina.”

Braz živi u Luksemburgu, gde je cena, zbog poreza na gorivo, skoro dvostruko veća nego u SAD.

Ahmed Al Helu misli da je benzin u Americi već previše skup: „Pre neki dan, razgovarao sam sa prijateljem iz Katara, i on kaže da galon košta 75 centi, u poređenju sa ovdašnjim cenama od 3.99, skoro 4 dolara po galonu, što je ipak ogromna razlika.“

Helu je vlasnik kompanije koja se bavi uvozom, zbog čega cene goriva imaju veliki uticaj na njega: „Ne samo na mene, one utiču na celu zemlju, jer kad cene padnu, ljudi prevoze robu za svoje radnje, ako cene padnu to će uticati na velikoprodaju, na hotele, jer sve je to povezano…“

Amerikanci se žale na cene benzina, ali olakšanje je na vidiku, zbog drastičnog pada cene nafte proteklih meseci. Od aprila, cena sirove nafte pala je za oko 30 dolara. Ekonomisti kažu da je taj pad povezan sa strahovima da će usporena ekonomija smanjiti potražnju za gorivom.

Pol Izbel je stručnjak za energetiku i klimu u organizaciji Inter-američki dijalog u Vašingtonu. On za situaciju krivi neizvesnost u Vašingtonu i nedavno sniženje američkog kreditnog rejtinga:„Glavni razlog za to je iznenadna neverica u pogledu dešavanja u Sjedinjenim Državama.“

No, to je samo najnoviji faktor koji je izazvao ekstremno fluktuiranje cena, kaže Izbel. 2008, cene su pale za vreme globalne finansijske krize, nakon što su dostigle vrhunac od gotovo 150 dolara po barelu. Cunami u Japanu i pobune na Bliskom istoku takođe su uticali na cenu nafte.

Izbel kaže da nagle promene cena najviše škode siromašnima, i tvrdi da porez na benzin, po uzoru na Evropu, može da funkcioniše kao sredstvo koje će ublažiti te nagle promene i usporiti klimatske promene. On kaže da vlade mogu da podižu ili spuštaju porez kako bi nadomestile oscilacije cena: „Moramo da prestanemo da visoke cene nafte doživljavamo kao loše a niske cene kao dobre.“

On kaže da preniska cena nafte može da ima efekat poreske olakšice na potrošače, ali da ih, u dužem roku, ostavlja izloženim potresima cena.

Izvor

uredi