Palićka olimpijada preteča modernih Olimpijskih igara
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
29. jul 2012.
Palić/ Vojvodina (Beta) - „Palićka olimpijada“, preteča modernih Olimpijskih igara, prvi put je održana 26. avgusta 1880, odnosno 16 godina pre nego što je francuski baron Pjer de Kuberten u Atini zvanično obnovio antičke sportske igre. Inspirator i organizator Palićke olimpijade bio je Subotičanin, baron Lajoš Vermeš (1860-1946), bogati veleposednik koji se kao student medicine u Pešti oduševio sportom.
.svg)
Po povratku u rodni grad zajedno sa braćom Belom i Nandorom osnovao je dva sportska kluba: gimnastički i atletski.
Lajoš Vermeš bio je svestrani sportista i uspešno se bavio atletikom, gimnastikom, rvanjem, plivanjem, mačevanjem i biciklizmom. Bio je prvak Ugarske u biciklističoj trci na 10 kilometara (na biciklu sa velikim prednjim točkom) 1898. godine, a 1900. je pobedio i u trci na 100 kilometara.
Na ideju da na Paliću obnovi antičke olimpijske igre došao je 1876. godine kada je u Atini sa Mironove skulpture „Diskobolos“ (Bacač diska) uzimao meru diska da kod kuće napravi isti takav sportski rekvizit i obnovi tu antičku takmičarsku disciplinu.
Međutim, na prvoj Palićkoj olimpijadi, avgusta 1880. godine, nije se bacao disk. Bile su zastupljene samo tri sportske discipline: rvanje, skok u dalj i bacanje kugle. Kasnije je njihov broj povećan, pa su bile zastupljene atletika, gimnastika, plivanje i biciklizam.
Sportska takmičenja na Paliću koji je u to vreme bio poznato odmaralište evropskog plemstva i bogataša, okupljala su uglavnom sportiste iz zemalja Srednje Evrope, ali su brzo postala poznata u celoj Evropi.
U delovima stručne literature navodi se da je Palićka olimpijada, vrlo verovatno, inspirisala Pjera de Kubertena da obnovi antičke Olimpijske igre 1896. u Atini. Od tada, igre se održavaju svake četvrte godine, kao nekada u staroj Grčkoj.
Palićka olimpijada bila je organizovana sve do 1914. godine, kada je Prvi svetski rat stavio tačku na Vermešov životni san. U međuvremenu, on je od bogatog plemića, veleposednika, spao skoro na prosjački štap, jer je sav imetak uložio u olimpijski san.
Na svom imanju na Paliću napravio je atletske staze, postavio je sprave za gimnastiku i izgradio prvu biciklističku stazu u tom delu Evrope. Ta asfaltirana staza elipsoidnog oblika, duga 500 metara, bila je okružena tribinama sa sedištima.
Vermeš je svojim novcem na obali Palićkog jezera podigao kulu „Bagojvar“ (Sovina kula) i vilu „Lujza“ – koje i danas postoje – gde je, kao u svojevrsnom olimpijskom selu, o svom trošku smeštao sportiste iz drugih gradova i zemalja.
Sportisti iz Kraljevine Srbije na Palićkoj olimpijadi prvi put pojavili su se 1884. godine, a Lajoš Vermeš je 1900. godine na prvenstvu Srbije u Beogradu pobedio u trci na jedan kilometar i na 25 kilometara.
Medalje mu je lično uručio kralj Aleksandar Obrenović koji se toliko oduševio Vermešom i njegovom namerom da populariše sport u Srbiji, da ga je postavio za dvorskog majstora i učitelja mačevanja.
Iste te godine subotički fudbaleri su u Topčideru tamošnjim gledaocima demonstrirali fudbalsku utakmicu. Tako je Subotica postala veliki rasadnik sporta i sportista.
Palićka olimpijada obnovljena je 2000. godine, kada je obeležena 120. godišnjica od osnivanja, i danas predstavlja turističku atrakciju.
Na mestu gde se nekada održavala, između kupališta „Ženski štrand“ i restorana Riblja čarda, podignut je spomenik Lajošu Vermešu čiji je autor Vera Gabrić-Počuča. Šetalište uz obalu jezera nazvano je „Obala Lajoša Vermeša“.
