Палићка олимпијада претеча модерних Олимпијских игара
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
29. јул 2012.
Палић/ Војводина (Beta) - „Палићка олимпијада“, претеча модерних Олимпијских игара, први пут је одржана 26. августа 1880, односно 16 година пре него што је француски барон Пјер де Кубертен у Атини званично обновио античке спортске игре. Инспиратор и организатор Палићке олимпијаде био је Суботичанин, барон Лајош Вермеш (1860-1946), богати велепоседник који се као студент медицине у Пешти одушевио спортом.
.svg)
По повратку у родни град заједно са браћом Белом и Нандором основао је два спортска клуба: гимнастички и атлетски.
Лајош Вермеш био је свестрани спортиста и успешно се бавио атлетиком, гимнастиком, рвањем, пливањем, мачевањем и бициклизмом. Био је првак Угарске у бициклистичој трци на 10 километара (на бициклу са великим предњим точком) 1898. године, а 1900. је победио и у трци на 100 километара.
На идеју да на Палићу обнови античке олимпијске игре дошао је 1876. године када је у Атини са Миронове скулптуре „Дискоболос“ (Бацач диска) узимао меру диска да код куће направи исти такав спортски реквизит и обнови ту античку такмичарску дисциплину.
Међутим, на првој Палићкој олимпијади, августа 1880. године, није се бацао диск. Биле су заступљене само три спортске дисциплине: рвање, скок у даљ и бацање кугле. Касније је њихов број повећан, па су биле заступљене атлетика, гимнастика, пливање и бициклизам.
Спортска такмичења на Палићу који је у то време био познато одмаралиште европског племства и богаташа, окупљала су углавном спортисте из земаља Средње Европе, али су брзо постала позната у целој Европи.
У деловима стручне литературе наводи се да је Палићка олимпијада, врло вероватно, инспирисала Пјера де Кубертена да обнови античке Олимпијске игре 1896. у Атини. Од тада, игре се одржавају сваке четврте године, као некада у старој Грчкој.
Палићка олимпијада била је организована све до 1914. године, када је Први светски рат ставио тачку на Вермешов животни сан. У међувремену, он је од богатог племића, велепоседника, спао скоро на просјачки штап, јер је сав иметак уложио у олимпијски сан.
На свом имању на Палићу направио је атлетске стазе, поставио је справе за гимнастику и изградио прву бициклистичку стазу у том делу Европе. Та асфалтирана стаза елипсоидног облика, дуга 500 метара, била је окружена трибинама са седиштима.
Вермеш је својим новцем на обали Палићког језера подигао кулу „Багојвар“ (Совина кула) и вилу „Лујза“ – које и данас постоје – где је, као у својеврсном олимпијском селу, о свом трошку смештао спортисте из других градова и земаља.
Спортисти из Краљевине Србије на Палићкој олимпијади први пут појавили су се 1884. године, а Лајош Вермеш је 1900. године на првенству Србије у Београду победио у трци на један километар и на 25 километара.
Медаље му је лично уручио краљ Александар Обреновић који се толико одушевио Вермешом и његовом намером да популарише спорт у Србији, да га је поставио за дворског мајстора и учитеља мачевања.
Исте те године суботички фудбалери су у Топчидеру тамошњим гледаоцима демонстрирали фудбалску утакмицу. Тако је Суботица постала велики расадник спорта и спортиста.
Палићка олимпијада обновљена је 2000. године, када је обележена 120. годишњица од оснивања, и данас представља туристичку атракцију.
На месту где се некада одржавала, између купалишта „Женски штранд“ и ресторана Рибља чарда, подигнут је споменик Лајошу Вермешу чији је аутор Вера Габрић-Почуча. Шеталиште уз обалу језера названо је „Обала Лајоша Вермеша“.
