Себастијан Коу: Ствари иду боље него што се очекивало


5. август 2012.
Лондон/ Велика Британија (Beta) - Док Олимпијске игре у Лондону стижу на половину, „скоро да чујем звоно као да још једном трчим на Олимпијади и преостаје само један круг - или једна недељу, као што је сада“, пише за Себастијан Коу за Агенцију АП.

С. Коу
Слика: World Economic Forum.

Бивши двоструки златни олимпијац на 1.500 метара и већ седам година председник Организационог одбора „највећег мирнодопског пројекта у британској историји“ даље пише:

„Линија циља и даље изгледа прилично далеко, али ствари иду боље него што је ико у мом тиму могао очекивати на основу неких мрачних предвиђања уочи манифестације која, изгледа, постаје знаменит део историје Игара“.

Најпријатнији део ове прве недеље Игара, пише Коу, биле су „информација од спортиста и званичника тимова који су рекли да су ретко или никада били сведоци тако доброг представљања спорта, тако велике посете“.

„Прва половина Игара у Лондону је била спектакуларан успех који је природно опрезну британску публику претворио у делиричне навијаче“, пише Коу.

„Традиционална британска резервисаност се распала док странци размењују олимпијске вести и заједно гледају екране преносивих уређаја да ухвате најновију акцију“, пише Коу и пита како се догодила та изузетна трансформација британске јавности.

„За 10 недеља пре но што су почеле Игре, Олимпијска бакља је посетила скоро сваки део британских острва, сваку замисливу знаменитост и лепоту, ношена свим могућим превозним средствима и у рукама инспиративних људи - од особа са тешким инвалидитетом, до првокласне листе славних. Одушевила је целу земљу“, пише Коу.

Потом је „свечано отварање премашило сва очекивања“ иако су „ми годинама говорили да се не можемо такмичити са визуелним чаробњаштвом вредним страхопоштовања на Играма у Пекингу 2008“.

„Увек сам говорио да ће Лондон приредити нешто другачије... запањујућу прославу свега што је британско која подиже ниво узбудјења до усијања. Ако инострани гледалац можда пропустио неку од културних референци или домаћих шала, то није важно за такав незаборавни спектакл“.

Коу даље тумачи да је „церемонија садржала све ствари које највише волимо о Британији: компликован смисао за хумор, љубав према ексцентричности, осећај за фер-плеј и прихватање мултикултуралности“.

„Олимпијске игре су постала глобална позорница за најјаче и најдраматичније тренутке спорта - од Џесија Овенса који се изругује Хитлеровим аријевским веровањима на Играма у Берлину 1936, до савршене 'десетке' Нађе Команечи у Монтреалу 1976“.

И Лондон има своје тренутке спортске славе, пише Коу и набраја успехе спортиста, али затим каже да је "видети 80.000 људи нагураних у Олимпијски стадион на квалификационим атлетским тркама - олимпијска првина".

A „да ли је све то било одлично“? - пита Коу и одговара: „Наравно да није“.

„Са нечим ове величине неће све бити апсолутно савршено од првог дана, али није било ничег ни налик хаосу који су многи предвидјали, што сведочи о годинама детаљног планирања и посвећености милиона људи широм града и широм света“.

„Било је проблема“ - пише Коу, „неки играчи бадминтона су настојали да губе мечеве, било је неколико допинг превара, али још ничега што би разбило сан. Може ли све да крене наопако у последњој недељи? Па, може“.

„Игре су увек у милости великог безбедносног инцидента, транспортног проблема који изазива застој, грозног времена или неочекиваног скандала. Али, пошто сам ударио у звоно, остајем позитиван и само гледам напред“, пише Коу.

„Велика и бучна публика навела је неке да ове Игре назову Играма Народа, али ове игре су заиста од самог почетка, пре скоро деценију, пројектоване за спортисте са спортом у срцу. То су Игре спортиста“.

Желим да могу да сваког спортисту крајем идуће недеље погледам у очи и да они кажу да је њихов успех резултат искључиво њихових напора и припрема, а да су им организатори само обезбедили платформу да покажу најбоље, закључује Коу осврт за агенцију АП на прву недељу Олимпијских игара у Лондону.

Извор

уреди